Привремена спреченост за рад за период 01.01.2016. – 31.12.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године, исплатио је средства у износу од 10.263.421.681,17 динара, што је за 5.55%, односно 536.541.826,82 динара више него у 2015. години. Од значаја је податак да је на име накнаде зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће исплаћено 5.085.715.999,94 динара, односно 49,55% од укупно исплаћених средстава за ове намене.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године лекарске комисије Републичког фонда су у 216.526 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 27% случајева мање него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у 2016. години био је спречен за рад из разлога:

- болести или повреде ван рада 62,7%, затим следе
- болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 30,5%,
- професионалне болести или повреде на раду 5,6%,
- нега болесног члана уже породице 0,9% и
- остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 0,3%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2016. до 31.12.2016. године биле су:

- трудноћа, рађање и бабиње 31,3%,
- повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 17,4%,
- болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 10,5%,
- тумори 10,4%,
- болести система крвотока 6,6%,
- душевни поремећаји и поремећаји понашања 6%,
- болести система за варење 4,5%,
- болести нервног система 2,6%,
- болести мокраћно полног система 1,5% и
- остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) 9,2%.

Заступљеност најчешћих група стања, односно обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији за посматрани период 01.01.2015. до 31.12.2015. године и 01.01.2016. до 31.12.2016. године представљена је у табели 1.

Код 31,3% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње). Филијале Лесковац, Прокупље, Пожаревац, Сомбор, Косовска Митровица, Ваљево, Крагујевац, Чачак, Београд, Шабац, Сремска Митровица, Пирот, Ниш и Краљево имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 33,1%. У Филијали Лесковац чак 45,4% „боловања“ чине труднице, а у Филијали Прокупље 41,9%. Филијале Грачаница, Гњилане, Бор, Зајечар, Нови Пазар и Смедерево имају мањи број трудница на боловању од просека у Србији.

Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (17,4%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Суботица, Зајечар, Јагодина, Нови Пазар, Бор, Нови Сад, Сремска Митровица, Ваљево, Пирот, Шабац, Ужице и Краљево, а мање од просека Лесковац, Ниш, Зрењанин, Врање, Крушевац, Пожаревац и Панчево.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 10,5% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Бора и Смедерева, а најмање осигураници Ваљева, Пожаревца, Чачка, Прокупља и Краљева.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 10,4% од укупног броја случајева. У Филијали Сремска Митровица чак 22,2% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Нови Пазар 15,4%, Ваљево 13,1%, Зрењанин и Кикинда са по 12,7%. Филијале Врање, Лесковац, Шабац, Пожаревац и Крагујевац имају мањи број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе, од 7,7% до 8,5% од укупног броја случајева.

Осигурана лица филијала Смедерево, Бор, Крушевац, Кикинда и Краљево много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,6%) користе „боловање“ по овој дијагнози запослена лица филијала Сомбор, Прокупље, Ваљево, Сремска Митровица и Суботица.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора (12,9%), Ниша (11,6%) и Зајечара (8,4%), док због њих мање од просека (6%) „болују“ запослени у Прокупљу (3,9%), Сремској Митровици (3,3%) и Новом Пазару (3,9%).

Поредећи привремену спреченост за рад у 2015. године са 2016. годином, закључује се да се број случајева смањио, и то за дијагнозе из група болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, тумора, душевних поремећаја и поремећаја понашања, болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета, дијагнозе повреде, тровања и последице деловања спољних фактора, трудноће, заразних болести и паразитарних болести и болести система крвотока.

Када су у питању узроци привремене спречености за рад смањена су „боловања“ због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, болести ван рада и повреда на раду, док само боловања због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви, бележе раст.